Africki i azijski slonovi
среда, 23. мај 2012.
уторак, 22. мај 2012.
Slonovača
Slonovača se, pored ćilibara, bisera i korala,
ubraja u drago kamenje organskog porekla. Ona je koštana materija od
koje su građene kljove slonova, ali i praistorijskih mamuta, zatim
nilskih konja, morževa, divljih svinja itd.
Različite vrste slonovače razlikuju se po boji i drugim svojstvima. Uz pomoć spektroskopske metode, pod mikroskopom je moguće razlikovati slonovaču azijskog od slonovače afričkog slona.
Slonovača je večna. Ne može da izgori, da se istopi u vodi ili istrune. Draž ovog materijala je u mlečnoj belini površine koja s vremenom poprima žućkasti ton. Slonovača se često kombinuje sa abonosom, poznatim još od davnina kao jedno od najlepših i najskupljih drveća. Srce drveta, od tamno braon do crnog, ističe kremasto belu boju slonovače.
Zbog svoje skupocenosti, koja potiče od njene retkosti i teške obrade, slonovača je oduvek bila simbol društvenog statusa.
Slonovača se koristila još u praistoriji za izradu idola, a zatim i u drevnim civilizacijama Egipta, Mesopotamije i Stare Grčke. U Staroj Grčkoj je bila poznata hrizelefantinska tehnika vajara Fidije i njegove škole u kojoj su urađeni Atina Partenos i Zevsov kip u Olimpiji. U doba helenske umetnosti od slonovače su se pravili sitni upotrebni predmeti, a u Starom Rimu različiti ukrasi i predmeti za igru; u ranom hrišćanstvu i vizantijskoj umetnosti kipovi svetaca, relikvije, korice knjiga s biblijskim prizorima i biskupski prestoli.
U doba romanike i gotike slonovača se koristila i za upotrebne predmete sa umetničkim elementima: pribor za jelo, ručice i korice za mačeve i dr. U baroku i rokokou koristila se za intarzije u drvetu, toaletne luksuzne predmete i sl.
U Indiji, Kini, Japanu i islamskoj umetnosti od slonovače su pravljene statue i reljefi sa sakralnim i erotskim prikazima, oružje, nakit, figure za šah i dr. Kod drugih azijskih i afričkih naroda slonovača je povezana sa najranijim pojavama rukotvorina (idoli, oružje, nakit).
Različite vrste slonovače razlikuju se po boji i drugim svojstvima. Uz pomoć spektroskopske metode, pod mikroskopom je moguće razlikovati slonovaču azijskog od slonovače afričkog slona.
Slonovača je večna. Ne može da izgori, da se istopi u vodi ili istrune. Draž ovog materijala je u mlečnoj belini površine koja s vremenom poprima žućkasti ton. Slonovača se često kombinuje sa abonosom, poznatim još od davnina kao jedno od najlepših i najskupljih drveća. Srce drveta, od tamno braon do crnog, ističe kremasto belu boju slonovače.
Zbog svoje skupocenosti, koja potiče od njene retkosti i teške obrade, slonovača je oduvek bila simbol društvenog statusa.
Slonovača se koristila još u praistoriji za izradu idola, a zatim i u drevnim civilizacijama Egipta, Mesopotamije i Stare Grčke. U Staroj Grčkoj je bila poznata hrizelefantinska tehnika vajara Fidije i njegove škole u kojoj su urađeni Atina Partenos i Zevsov kip u Olimpiji. U doba helenske umetnosti od slonovače su se pravili sitni upotrebni predmeti, a u Starom Rimu različiti ukrasi i predmeti za igru; u ranom hrišćanstvu i vizantijskoj umetnosti kipovi svetaca, relikvije, korice knjiga s biblijskim prizorima i biskupski prestoli.
U doba romanike i gotike slonovača se koristila i za upotrebne predmete sa umetničkim elementima: pribor za jelo, ručice i korice za mačeve i dr. U baroku i rokokou koristila se za intarzije u drvetu, toaletne luksuzne predmete i sl.
U Indiji, Kini, Japanu i islamskoj umetnosti od slonovače su pravljene statue i reljefi sa sakralnim i erotskim prikazima, oružje, nakit, figure za šah i dr. Kod drugih azijskih i afričkih naroda slonovača je povezana sa najranijim pojavama rukotvorina (idoli, oružje, nakit).
U devetnaestom veku izvor sigurne zarade su bili
robovi i slonovača. Stizali su užasnim, teškim i dugačkim putem od
Afrike do Evrope koji niko ne bi potegao da nije donosio bogatstvo.
Međutim, robovi su bili kvarljiva roba za koju niko nije mogao da
garantuje da će stići u istoj količini u kojoj je i krenula. Zato je
kabasta slonovača bila bez promašaja. Bar dok je bilo slonova... U
Istočnoj Africi, odakle je dolazila mekša slonovača, bolja za graviranje
i obrađivanje, godišnje je ubijano oko 3500 slonova da bi se u
Engleskoj pravile drške za kišobrane, kutijice, figurice za šah, ukrasi,
nakit, klavirske dirke, bilijarske kugle.
Danas je trgovina slonovačom zabranjena jer
slonovima i drugim životinjima sa kljovama preti istrebljenje. Za
izuzetno vredne kljove od mamuta se mora doživeti avanturistička
ekspedicija do obala Arktičkog okeana u Sibiru. Smrznute u čistom ledu,
kljove zadržavaju svoju besprekornu lepotu. Za izvoz slonovače ovog
porekla potrebna je licenca koja ne može biti odobrena dok naučni nalaz
ne bude donesen.понедељак, 21. мај 2012.
Azijski slon
Azijski slon živi na
prostoru Šri – Lanke, Indije, Indokine i u jednom delu Indonezije.Naseljava tropske sume i prostrane ravnice s travom.
Azijski slon se po veličini i spoljašnjem izgledu razlikuje od afričkog slona. Na prvom mestu je razlika u veličini ušiju, što je rezultat nešto nižih temperatura i vlažnije klime koja vlada na staništu azijskog slona, jer je prvenstvena uloga velikih ušiju slonova u rashlađivanju. Uši su široke oko 75 cm, a duge 60 cm. Visina azijskog slona je oko 3 m, dok je duzina tela oko 6 m. Mužjaci su teški između 3.500 kg i 4.500 kg, a mogu dostići i tezinu i od 5.000 kg. Ženke su nesto lakše i njihova težina dostiže najviše 3.000 kg. Mužjaci dostizu visinu do 3 m, a ženke oko 2,4 m. Imaju debelu kožu koja ima zastitnu ulogu, a njena debljina se kreće između 2 cm i 2,5 cm.
Azijski slonovi žive u krdima koja broje između 10 i 30 jedinki i sačinjavaju ih ženke.Zajednica je matrijarhat i predvodi je najstarija ženka. Kad ona ugine zamenjuje je druga najstarija ženka. Postoje i muška krda, koja se sastoje od mužjaka koji su napustili krdo u kome su rođeni. Krda azijskih slonova se kreću po prostranim travnatim oblastima ili šumama u potrazi za hranom.Većinom se kreću noću.
Azijski slonovi imaju malo prirodnih neprijatelja poput tigrova ali od njih su ugroženi samo mladunci. Ako krdo napadne neki grabljivac, slonovi se zbijaju u krug štiteći mlade koji su u sredini. U prirodi žive najviše do 70 godina, u retkim slučajevima 80 godina
.
недеља, 20. мај 2012.
Afrički slon
Afrički slon je najveći kopneni sisar na svetu i pored indijskog slona, jedini sisar surlaš. Visina afričkog slona je oko 4 m, a dužina od repa do surle je oko 8 m. Težina se kreće od 4 do 6 tona. Koža im je gola, hrapava i sive je boje. Ovi slonovi imaju visoke i debele noge sa po pet prstiju na svakoj. Smatra se da žive i do 120 godina. Iznad usne duplje se nalazi surla, koja je veoma pokretljiva. Surlu čini 40.000 vretenastih mišića. Ona je duga oko 2 m. Na vrhu surle se nalaze nosni otvori i prstoliki organ, koji se koristi za hvatanje hrane, uvlačenje vode i slično. Ova životinja u surlu može da uvuče 4 do 10 litara vode, koje potom ušprica u usta. Dnevno afrički slon popije do 300 litara vode. Surlom izražava i svoja osećanja. Kada se sretne sa poznatim slonom ili ženkom, u sezoni parenja, mužjak ih grli surlom. Surlom bacaju i pesak po svom telu. To je neka vrsta kupanja, jer nabacani pesak po telu slona ima funkciju da uništi insekte koji mu napadaju kožu.
Sekutići su veoma veliki i nazivaju se kljovama. Jedna kljova može biti teška i do 50 kg, a dužina se kreće oko 2 metra.. Kljovama slon iskopava korenje biljaka, kojim se potom hrani. Njima trese i drveće, sve dok voćni plodovi ne padnu na zemlju.
Sekutići su veoma veliki i nazivaju se kljovama. Jedna kljova može biti teška i do 50 kg, a dužina se kreće oko 2 metra.. Kljovama slon iskopava korenje biljaka, kojim se potom hrani. Njima trese i drveće, sve dok voćni plodovi ne padnu na zemlju.
Afrički slonovi su aktivni preko dana. Hrane se lišćem, voćem, biljkama, njihovim korenjem i granjem šiblja i drveća. Prirodne neprijatelje gotovo i da nemaju. Jedino su mladunci ugroženi od većih aligatora, ali o njima brigu vodi celo krdo.
Za razliku od indijskog slona, afrički se teže pripitomljava. Veće kljove ovog slona su osnovni razlog zbog koga se on više lovi (slonovača). Afrički slonovi, kao što se iz imena može zaključiti, naseljavaju sve delove afričkog kontinenta.
Za razliku od indijskog slona, afrički se teže pripitomljava. Veće kljove ovog slona su osnovni razlog zbog koga se on više lovi (slonovača). Afrički slonovi, kao što se iz imena može zaključiti, naseljavaju sve delove afričkog kontinenta.
Пријавите се на:
Постови (Atom)